Električni automobil da – kada bi država subvencionisala bar pola cene

10.06.2022.

Po istraživanju stavova građana o električnim i autonomnim vozilima, koje je onlajn metodom tokom marta na uzorku od 600 punoletnih ispitanika sprovela istraživačka agencija SmartPlus, a 10. juna predstavljeno na konferenciji za novinare NALED-a, kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije. Čak 86% njih bi se možda ili sigurno opredelilo za takve automobile, ali bi većina bila spremna da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cene putničkih vozila s konvencionalnim pogonom – na fosilna goriva.

Foto: EXIMPRESS

Aktuelni cenovnici nekoliko distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih pa je za tri četvrtine građana to ključni razlog zbog čega se oni koji su u skorije vreme kupovali novi automobil nisu odlučili za opciju sa električnim pogonom. Zato 87% ispitanika podržava subvencije za kupovinu, a svaki drugi bi najradije da trošak podeli s državom na ravne časti. Pored cene, istraživanje ukazuje na još važniji izazov, a to je nedovoljno razvijena infrastruktura za punjenje električnih vozila.

Irena Đorđević

„Prema različitim procenama, u Srbiji je instalirano između 50 i 150 punjača. Prosečno vreme punjenja je oko 4,5 sata što bi značilo da se na jednom punjaču dnevno može napuniti najviše pet automobila. Na autoputevima je postavljeno svega osam punjača, a do kraja ove godine biće ih najviše 18. Pored obezbeđivanja većeg broja punjača izazov će biti i regulisanje naplate punjenja, koje je sada besplatno. Naš proračun je da bi i u slučaju uvođenja naknade, trošak punjenja, bez naknade za korišćenje punjača i drugih troškova, bio nekoliko puta niži nego kod konvencionalnih vozila kod kojih iznosi u proseku 1.300 dinara na 100 kilometara“, istakla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u i podsetila da je, prema podacima MUP-a, u 2020. bilo registrovano 2,2 miliona vozila od čega tek 1.416 hibridnih i 102 električna.

Treća briga na koju građani ukazuju je autonomija električnih vozila. Najveći deo ispitanika (65%) bio bi zadovoljan autonomijom do 500 kilometara. Iako konvencionalni automobili imaju mogućnost da s jednim punjenjem rezervoara prevale od 500 do 790 kilometara, električna vozila ne zaostaju u tom segmentu (od 455 do 836 km) i evidentno je da bi zadovoljila većinu potreba. Za duže relacije, pored brzih punjača, jedno od rešenja mogle bi biti zamenjive baterije.

Preporuke za razvoj eMobility eko sistema date su u Sivoj knjizi inovacija, koja je kao i istraživanje, kreirana u okviru programa StarTech, koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Philip Morris i u saradnji s Vladom Srbije.

Dušan Vasiljević

„Umanjenje putarine od 50% za električna i 25% za hibridna vozila, besplatan parking i jednostavnija procedura za postavljanje punjača, deo su mera koje mogu da pomognu većoj zastupljenosti ekoloških naprednijih vozila a koje su primenjivale i druge zemlje. Potrebno je i digitalizovati i pojednostaviti procedure dodele subvencija i korišćenja poreskog oslobođenja za e-vozila“, rekao je, između ostalog, Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Biljana Vuksanović

Biljana Vuksanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavila je za 2022. godinu izradu strateškog okvira za unapređenje sektora eMobilnosti, a prvi korak na tom putu biće pojednostavljenje postupka instaliranja punjača u skladu sa NALED-ovom preporukom. Prema njenim rečima, do kraja godine biće pripremljeni i predlozi o izmenama Zakona o planiranju i Zakona o putevima, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova planirana je izmena i dopuna zakonskih rešenja iz oblasti eMobilnosti koja se odnose na bezbednost u saobraćaju.

Prema istom istraživanju, građani nešto veću rezervu imaju prema vozilima sa autonomnim upravljanjem. Čak 41% nije upoznato s njima, više od četvrtine se ne bi osećalo sigurno kada bi bila prisutna u saobraćaju, dok bi im oko 60% poklonilo poverenje. Ipak, podeljeni su u stavovima da li bi autonomno vozilo bolje reagovalo na opasnosti u saobraćaju u odnosu na čoveka. Visoku cenu i neprilagođenu infrastrukturu ističu kao prepreke većoj upotrebi, a bolje performanse, veću ugodnost pri vožnji i veću bezbednost kao prednosti. Ključne preporuke Sive knjige inovacija u ovoj oblasti jesu uvođenje posebnog regulatornog režima za testiranje i razvoj autonomnih vozila, razvoj testnog poligona po uzoru na Mađarsku, kao i unapređenje kvaliteta saobraćajne signalizacije, posebno na putevima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.

Izvor: NALED; foto NALED